Udovoljavanje drugima je nekada, tokom odrastanja, bio pametan način da se dobije ljubav od bitnih osoba. U odraslom dobu uglavnom vodi ka nekim psihičkim teškoćama kao što su manjak samopouzdanja, anksioznost, nezadovoljstvo i depresija.
Da biste prestali sa tim, važno je da to bude postepeno, sa puno samorazumijevanja.
Na tom putu, dobro je imati podršku i prisjećati se na dnevnom nivou nekoliko važnih stvari koje će vam biti od velike pomoći.
Ovo su neke od njih:
Ako spašavam nekoga od njegovih obaveza obavljajući ih za njega, tako mu ustvari odmažem da postane samostalniji.
Na psihološkom nivou, preuzimanjem obaveza za drugog, šaljem mu poruku da mislim da nije dovoljno sposoban da to uradi sam.
Ne mogu udovoljiti svima, tako mogu samo sve, uključujući i sebe – učiniti nezadovoljnima.
Kada prestanem ići na kafe na koje ne želim, odgovarati na poruke na koje ne želim i slično, otvaram mogućnost za tu osobu (i sebe) da nađe nekog ko će autentično htjeti da ima kontakt sa njom.
Udovoljavanje drugima je bila jako dobra strategija tokom odrastanja, jer si tako kupovao-la mir ili ljubav koji su ti bili potrebni da prežviš. Nema potrebe da osjećaš krivicu ako danas isto radiš, nekada je to bilo najpametnije moguće.
Mozak je automatizovao tu težnju, jer je mnogo puta ponovljena, zato će ti trebati određeni napor i koji minut da zastaneš kako bi polako prestao sa udovoljavanjem drugima.
Imenuj svoje životne vrijednosti, kako bi imao neki vodič preko čega sigurno nećeš preći, čak ni kada su drugi bitni u pitanju.
Nikada se nećeš svidjeti svima, ne zato što nešto nije uredu sa tobom, već zato što su ljudi različiti i imaju različite preferencije. Sve je uredu sa tobom.
Ispočetka ćeš osjećati krivicu kada kažeš NE nekome ko ti je bitan. Imaj na umu da će ovaj osjećaj izblijediti. Opstani na svom putu.
Nema veze ako posrneš, i opet uradiš nešto za druge što ne želiš, važno je da se nakon toga opet vratiš na svoj put.
Predomišljanje je osnovno ljudsko pravo. Imaš pravo da se kasnije javiš nekome i obavijestiš da ipak ne možeš to nešto.
Istražuj o postavljanju granica drugima.
Uči o asertivnosti.
Provjeri ko u tvom okruženju namjerno koristi tvoju tendenciju udovoljavanja drugima, i probaj smanjiti kontakt na minimum.
Čari psihoterapije, knjiga sa kratkim pričama namjenjenim psihoterapeutima, psiholozima, psihijatrima, savjetnicima, svima onima koji rade u oblasti psihičkog zdravlja sa ljudima.
Čari psihoterapije: dio sadržaja
Irvin Jalom je autor, kojeg ne treba predstavljati, s obzirom da je jedan od najpoznatijih i najcjenjenijih psihoterapeuta na svijetu.
Čari psihoterapije
Za njega, ova knjiga predstavlja otvoreno pismo novoj generaciji terapeuta i njihovim klijentima.
Pogledajte koji su to savjeti:
Uklonite prepreke za rast.
Izbjegavajte dijagnozu.
Terapeut i pacijent kao “saputnici”.
Aktivirajte pacijenta.
Pružite podršku.
Empatija: Gledanje kroz pacijentov prozor.
Podučavajte empatiju.
Neka vam pacijent bude važan.
Priznajte svoje greške.
Osmislite novu terapiju za svakog pacijenta.
Terapijska djela, a ne terapijske riječi.
Upustite se u ličnu terapiju.
Terapeut ima mnogo pacijenata, pacijent samo jednog terapeuta.
“Ovdje i sada” koristite ga, koristite, koristite.
Zašto koristiti “ovdje i sada”?
Upotreba “ovdje i sada” – Napregnite vlastite uši.
Traženje ekvivalenata u “ovdje i sada”.
Prorađivanje problema u “ovdje i sada”.
“Ovdje i sada” podstiče terapiju.
Koristite sopstvena osjećanja kao podatke.
Pažljivo formulišite komentare o “ovdje i sada”.
Sve je zrnevlje za žrvanj “ovdje i sada”.
Provjeravajte “ovdje i sada” na svakoj seansi.
Šta ste mi sve slagali?
Prazan ekran? Zaboravite! Budite stvarni.
Tri vrste samorazotkrivanja terapeuta.
Mehanizam terapije – Budite transparentni.
Razotkrivanje osjećanja “ovdje i sada” – Koristite direkciju.
Razotkrivanje terapeutovog ličnog života – Budite oprezni.
Otkrivanje svog privatnog života – Upozorenje.
Transparentnost terapeuta i univerzalnost.
Pacijenti će pružati otpor vašem razotkrivanju.
Izbjegavajte prividno izlečenje.
O vođenju pacijenata dalje nego što ste vi stigli.
O primanju pomoći od pacijenata.
Podstičite samorazotkrivanje pacijenta.
Fidbek u psihoterapiji.
Uputite fidbet efikasno i nježno.
Povećavajte prijemčivost za fidbek uvodeći “dijelove” ličnosti.
Fidbek: Gvožđe se kuje kad je hladno.
Pričajte o smrti.
Smrt i poboljšavanje života.
Kako pričati o smrti?
Pričajte o smislu života.
Sloboda.
Pomaganje pacijentima da preuzmu odgovornost.
Nikad (gotovo nikad) ne donosite odluke umjesto pacijenta.
Odluka: “Kraljevski put “u temelj nečije egzistencije.
Usredsredite se na otpor prema odluci.
Povećavanje svjesnosti davanjem savjeta.
Olakšavanje donošenja odluka – druge tehnike.
Vodite terapiju kao kontinuiranu seansu.
Pišite bilješke nakon svake seanse.
Podstičite samoposmatranje.
Kada pacijent plače.
Dajte sebi vremena između dva pacijenta.
Otvoreno iskažite svoje dileme.
Idite u kućne posjete.
Ne shvatajte objašnjenja previše ozbiljno.
Instrumenti za ubrzavanje terapije.
Terapija kao proba kostima za život.
Iskoristite početnu žalbu kao prednost.
Ne plašite se da dodirnete svog pacijenta.
Nikada ne stupajte u seksualni odnos sa pacijentom.
Tražite probleme u vezi sa godišnjicama i životnim fazama.
Nikada ne zanemarujte “strah zbog terapije”.
Doktore, uklonite mi anksioznost.
O ulozi krvnika zaljubljenosti.
Uzimanje istorije.
Istorija pacijentovog dnevnog rasporeda.
Ljudi u pacijentovom životu.
Intervjuišite značajne druge.
Istražite prethodnu terapiju.
Svi mi imamo sjenku.
Frojd nije uvijek griješio.
Kognitivno bihejvioralna terapija nije ono što se o njoj govori…ili ne plašite se babaroge EPT.
Snovi – koristite ih, koristite, koristite.
Potpuna interpretacija sna? Zaboravite!
Koristite snove pragmatično: harajte i pljačkajte.
Ovladajte nekim vještinama za navigaciju kroz snove.
Koristite snove da upoznate pacijentov život.
Obratite pažnju na prvi san.
Pažljivo razmotrite snove o terapeutu.
Budite svjesni profesionalnih rizika.
Poštujte profesionalne privilegije.
Čari psihoterapije
Sam Jalom je rekao da termin “pacijent” koristi prije svega zbog svoje medicinske pozadine u školovanju. Meni je važno da napomenem da je u upotrebi riječ “klijent” kada je riječ o psihoterapiji.
“Jalomove Čari psihoterapije su izuzetno koristan vodič kroz odnos koji leči.” – Zoran Milivojević
Prema mitu o Narcisu, on je bio jedan lijep mladić u kojeg su mnogi bili zaljubljeni, ali njega to nije interesovalo i nije puno mario za patnju nesrećno zaljubljenih.
Kada su ga Bogovi gledali, čudili su se njegovoj hladnokrvnosti, pa su odlučili da ga kazne zbog manjka empatije.
Dakle, njegova glavna karakteristika je NEDOSTATAK EMPATIJE, a samozaljubljenost je kazna za to.
Koje su to još najlakše uočljive karakterstike:
Nikad ne priznaju kada pogriješe.
Drugi su za sve krivi, “budale”…itd.
Provociraju vas, pa onda okrivljuju za napad.
Saosjećajni samo kada trebaju nešto od vas.
Kontrolišu vaše postupke, obaveze, kretanja…
Neodgovorno troše.
Nose velike količine stida koje pokušavaju sakriti.
Pred drugima se ponašaju susretljivo, ugodno, dok sa bližnjima – potpuno suprotno.
Izrazito kritikujući prema drugima, ali njima iza leđa.
Manipulativni: ubjeđuju vas da niste dobro čuli, vidjeli ili slično.
Vole stvarati drama, jer ih to puni energijom.
Uvijek izigravaju žrtvu.
Promjenljivog raspoloženja, nikad ne znate kako će reagovati.
Ne kontrolišu ljutnju i bijes.
Očekuju da ih svi vole i tretiraju kao posebne.
Traže stalnu pažnju i uvažavanje.
Nerijetko ovisnici o alkoholu.
Lako započinju svađu i raspravu.
Prepoznati narcisa nije uvijek lako. Ponekad vas mogu izmanipulisati, jer su u tome veoma vješti. Svako može biti žrtva narcisa. Njihove manipulativne sposobnosti su iznad prosjeka.
Važno je da pratite i svoj unutrašnji doživljaj. Kako se osjećate u prisustvu te osobe? Da li imate doživljaj da ste češće zbunjeni? Počinjete sumnjati u svoje zaključke? Osjećate se preplašeno?
Sve ovo mogu biti dobre smjernice da prepoznate da li ste žrtva narcisa.
Depresija počinje gubitkom, ali ne pokreće je svaki gubitak, već onaj za koji osoba procijeni da bez njega ne vrijedi, da je sadašnjost besmislena, a budućnost crna
Njeni glavni “motori” su samokritičnost, ruminacija i perfekcionizam.
O simptomima depresije možete više saznati iz ovog videa.
Željela sam da proširim svjesnost o tome šta još više odmaže depresivnoj osobi, pa sam na Fejsbuk stranici i Instagramu postavila sledeća pitanja:
Ukoliko ste patili ili patite od depresije, koji postupci drugih su vam još više otežavali?
Šta su drugi govorili, što vam je još ustvari odmagalo?
Šta vam ne prija da čujete od drugih koji vam žele pomoći dok ste depresivni?
Poruke su povjerljive, što znači da je privatnost pošiljatelja sačuvana.
Ovo su neke od poruka koje sam dobila. Nadam se da ćete kroz ovaj tekst uvidjeti ukoliko griješite u svom pristupu prema nekome ko pati od depresije.
1. Dobijao sam odgovore kako je to sve samo u mojoj glavi,da gubim vreme sa psihologijom i da je to glupost, neki su mi govorili kako su oni stalno zauzeti nečim pa nemaju vremena za depresiju, a u firmi u kojoj radim mi preti otkaz jer sam na bolovanju trenutno i bio sam kod specijaliste.
Ljudi do te mere izkazuju nerazumevanje da sam i sam počeo da sumnjam da ja sve to možda umišljam.
2. Ja sam osoba koja boluje od depresije godinama. Konstatovana mi je u babinjama, kao postporođajna depresija. Ali, godinama se borim sa njom i bila sam na raznim lekovima.
I uvijek korak do bolničkog lečenja. Ali to sam nekako do sada uspijevala izbjeći.
Najteže što su mi ljudi govorili pa čak i bliski da bi mi pomogli su tipa …to je do mene, moram se trgnuti , to sam umislila, od nekih sam čak dobijala kritike kako tako mlada osoba može upasti u depresiju, da ja nemam volje i želje da mi bude bolje.
Ja to nisam željela, i jednostavno nisam mogla ljudima više govoriti da je to jače od mene i da se ja borim. Pijem ljekove i pokušavam da pomognem dosta sebi.
Samo smatram da mnogi ljudi ne shvataju šta je zapravo depresija i govore olako o tome i to pogotovo oni ljudi koji se nikad sa tim nisu borili.
3. Jedna od najgorih stvari, dok prolazim kroz depresiju mi je čuveno “moraš”. “Moraš da budeš pozitivna, mlada si.”, “Moraš da se pokreneš, proći će ti život ni u čemu.”
Svako njihovo moraš u meni ubije dodatno i ono malo energije što bude.
Jedan od najgorih postupaka drugih je što misle da depresivna osoba nije svesna svog stanja i pokušavaju nekim “nasilnim pozitivizmom” da nas “poprave”.
4. Mislila sam da će ljudi imati više razumijevanja, suosjećanja i strpljenja.
Šta mi je odmoglo?
Recimo šablonski odgovori biće bolje, ima i gore, šta će ti lijekovi i ono poznato sve je to u tvojoj glavi. Liječim se od maja, podijelila sam svoju bol s bliskim ljudima.
Udebljala sam se u toku liječenja, niko nije shvatao da je sve povezano, vršili su pritisak kako trebam paziti šta jedem. Neki su otišli korak dalje, pa su tražili lijekove da se i oni smire..
Pa sve do toga da sam luda, jer idem psihijatru.
Željela bih naglasiti da je moje stanje nekom poslužilo da “zbija” šale na moj račun.
Ponekad nemam snage za određene aktivnosti, ali me tjeraju da ih radim.. Tjeraju iz ljubavi, ali ne razumiju da nekad ne mogu biti na nogama koliko i oni.
Društvo nema dovoljno znanja o depresiji, zato je i prisutno mišljenje da je sve u našoj glavi i slično.
Mi trebamo razumijevanje, zagrljaj i ljubav.
5. Šta je mene dodatno opterećivalo: “proći će “, “pusti, nemoj da se sekiraš“, “ignoriši “, “nije vrijedno”.
6. Da treba da prestanem da koristim lekove (antidepresive) i da moram da se oraspoložim.
7. Najviše me pogađa to što su ljudi koji su rekli da su uz mene – vremenom počeli da izmiču.
8. “Bezobrazna si jer nećeš da izađeš”. Ne shvataju kako je kad si u sred epizode.
9. “To će proći, to je samo faza”, “samo budi srećna, nije toliko teško” i slični komentari.
10. “Imaš dobar život, dobru platu, nemaš razloga da budeš takav, ne glumi, budi normalan.”
11.” Ništa ti ne fali u životu, mlada si, zdrava, zaposlena. Nemaš razloga da budeš depresivna.”
12. Da sam lenja i da je svima teško.
Ovakvi komentari, ODMAŽU, jer stvaraju osjećaj krivice i samoprezira kod onoga koji pati. Ukoliko ne razumijete šta je depresija, budite obazrivi sa svojim riječima, ako želite biti od pomoći. Nekad je bolje ne reći ništa, pa tako pomoći, nego govoriti neke od ovih izjava.
Hvala svima koji su pisali i učinili da nastane ovaj članak. Hvala vam na ukazanom povjerenju i želji da podijelite sa mnom svoje iskustvo. Od srca sam zahvalna.
Jedan dan i druge priče o psihoterapiji, još jedno briljantno djelo svjetski poznatog psihoterapeuta Irvina Jaloma.
Ako ste zainteresovani kako izgleda psihoterapija, kako se ponašaju klijenti, a kako psihoterapet i kako psihoterapijska seansa može da izgleda i pomogne, u ovoj knjizi imaćete priliku da to doživite.
Ako ste u psihološkim vodama i želite da se odlučite za poziv psihoterapeuta, takođe, ova knjiga pruža iz prve ruke kako to izgleda i šta vas može očekivati.
Najvažnija poruka ove knjige jeste da nisu toliko važni tehnike i pristupi, već odnos između terapeuta i klijenta ovdje i sada na seansi.
U knjizi su prikazani Jalomovi klijenti i tok njihovih susreta i razrješenja onog što ih muči. Njih 10.
Napomena: Jalom je svakog od njih kontaktirao prije objavljivanja knjige i dobio dozvolu za objavu priča, ali je i izmjenio glavne podatke kako ih niko ne bi prepoznao.
Jedan dan i druge priče o psihoterapiji
“Najvažnija stvar koju ja, ili bilo koji drugi terapeut možemo da uradimo, jeste da pružimo autentičan odnos, blagotvoran za klijente, iz kojeg će oni uzimati ono što im je potrebno. Zavaravamo se ako mislimo da je faktor izlečenja neki određeni čin, bilo da je to interpretacija, predlog, imenovanje nečega ili umirivanje klijenta.” Irvin Jalom.
Jedan dan – sadržaj
1.Izlječenje na prevaru
Pol Endrjuz je pisac sa blokadom, ali da li mu baš sa blokadom treba pomoć ili možda ne?
“Doktore Jalome, želeo bih da me primate. Pročitao sam Vaš roman Kad je Niče plakao i pitam se da li biste bili voljni da radite sa kolegom piscem koji ima blokadu. Pol Endrjuz;
Nema sumnje da je Pol Endrjuz svojim imejlom želeo da pobudi moje interesovanje. I uspelo mu je. Nikad ne bih odbio kolegu pisca. Što se tiče blokade, ja imam tu sreću da me takvo stvorenje nikad nije pohodilo i bio sam rad da mu pomognem da se izbori s njim.
Desetak dana kasnije, Pol je došao u zakazano vreme. Njegova pojava me je zapanjila.”
2.Kako biti stvaran?
Pravi rasplet ove priče pokazuje kako terapeut daje dozvolu klijentu da bude stvaran – tako što i on bude stvaran.
“Čarls, naočit poslovni čovek na položaju, imao je sve što treba iza sebe: stekao je najbolje obrazovanje na Andoveru, Harvardu i Harvardskoj poslovnoj školi; deda i otac su mu bili uspešni bankari, a majka mu je bila na čelu Upravnog odbora jednog eminentnog ženskog koledža.
I sve prave stvari oko sebe: stan u San Francisku s pogledom na panoramu od Golden Gejta do Bej Bridža, divnu, društveno angažovanu ženu, platu od nekoliko stotina hiljada dolara i jaguar XKE s pokretnim krovom.
I sve to sa 37 godina.
Ali, ipak, nije imao sve što treba u sebi. Gušile su ga sumnje u sebe, samooptuživanje i osećanje krivice, pa bi se uvek preznojio kada bi ugledao policijski auto pored puta.”
3. Arabeska
Nataša, bivša balerina, na prvu seansu je došla sa fotografijom koja će označiti tok terapijskog procesa.
“Teško mi je da opišem, ali nešto ozbiljno se dešava sa mnom. Došla sam da vidim Kaliforniju sa svojim mužem, Pavelom, i radili smo ono što uvek radimo prilikom tih poseta.
Ali, nekako, ovaj put nije bilo isto.
Ništa što se dešava, ne dopire do mene. Kao da oko sebe imam izolaciju, osećam se kao da to nsam ja ovde, da ne doživljavam ja ove stvari.”
4. Hvala ti, Moli
“Te večeri sam otišao do prostorije s kartotekom da pronađem zabeleške o Alvinu. Dok sam pregledao dosijee klijenata pomislio sam na sve duboke, često ohrabrujuće, ponekad tragične priče pohranjene u ovim dosijeima. Svaka od njih je podsećala na snažne drame u kojima su učestvovala dva lika, od kojih sam jedan bio ja, i bilo mi je teško da se oduprem ponovnom proživljavanju ovih starih, već zaboravljenih susreta.
Pronašao sam dosije Alvina Krosa u odeljku za 1982.godinu i, iako sam ga viđao samo dvanaest sastanaka, bila je to podeblja fascikla.
U to vreme, pre pojave kompjutera, dozvoljavao sam sebi luksuz da imam sekretaricu i diktirao sam joj duge, detaljne zabeleške nakon svake seanse.
Otvorio sam Alvinov dosije I počeo da čitam.
U roku od nekoliko minuta sve se vrlo brzo opredmetilo u mojoj glavi.
Alvin Kros, radiolog u bolnici Stanford, nazvao me je i zamolio da dođe na savetovanje u vezi s nekim ličnim problemima.”
5.Nemojte me ograđivati
“Da odmah pređem na stvar. Kao što sam spomenuo u imejlu, preselio sam se u Ferlon Ouks (dom za stara lica) pre godinu dana. Nakon što mi je umrla žena, prvo sam pokušao da vidim kako će mi ići kod kuće. Osamnaest meseci sam se trudio iz petnih žila, ali nisam mogao, čak ni sa svom pomoći u kući. Prosto je bilo suviše mnogo muke oko sve te kupovine, kuvanja, spremanja.
I bio sam prokleto usamljen.
Zato sam učinio taj potez.
Ali ni to ne funkcioniše.
Nije da imam nešto protiv Ferlon Ouksa. Dom je odličan. Ali ja jednostavno ne mogu da se adaptiram.”
6.Pokažite djeci da ste klasa
” -Kažite mi zašto ste stupili u kontakt sa mnom? Sa čim se sada borite?
Džastin je glasno uzdahnula, spustila ruke da joj vise i naslonila se nazad na stolicu. – Sa čim se ne borim? Toliko toga mi se događa.
Napravila je pauzu. Njena uznemirenost bila je očigledna.
-Pokušajte da uronite u to, Džastin. Ovde ste bezbedni.
Izgledala je preplašeno. Možda se još nije navikla da je oslovljavaju sa Džastin. Pogledala je pravo u mene. Pomislio sam da joj je malo ljudi u životu reklo da je bezbedna.
-Dobro.
Duboko je udahnula.
-Evo počeću od najteže stvari. Pre oko mesec dana su mi uklonili mladež sa stopalai izveštaj je govorio da je u pitanju melanom. ”
Jedan dan: nemojte me ograđivati
7. Morate se odreći nade u bolju prošlost
” Želim da ovo bude drugačije nego naše prethodno savetovanje. Ovog puta želim generalne opravke.
Šezdeseti rođendan se bliži i nameravam da promenim život.
To su bile Saline uvodne reči. Lepa, otvorena žena, uvek me je gledala pravo u oči i nije skretala pogled.
Na početku je spomenula prethodnu terapiju od pre šest godina, kada je zatražila četiri i samo četiri seanse koje bi joj pomogle da izađe na kraj sa produženom tugom za umrlim ocem.
Iako je to vreme koristila efikasno i u dubinu istraživala svoj burni odnos s roditeljima, osetio sam da postoji mnogo više toga čemu se morala pokloniti pažnja, ali Sali je bila rešena da istraje u svojoj odluci da dođe na samo četiri seanse.”
8.Nađite sebi svoju prokletu neizlječivu bolest: omaž Eli
“Dok sam bio na mesec dana dugom boravku na Havajima radi pisanja, bio sam šokiran primivši sledeći imejl od svoje klijentkinje Eli:
– Zdravo Irv,
Žao mi je što moram da se oprostim na ovaj način, a ne lično. Moji simptomi su se znatno pogoršali pre oko nedelju dana i odlučila sam da prođem kroz proces DPUHP (dobrovoljni prestanak uzimanja hrane i pića) kako bih što brže umrla i manje se mučila.
Ništa nisam pila 72 sata i trebalo bi (prema onome što sam pročitala i čula) da uskoro počnem da kopnim, a zatim i umrem najdalje za sledećih nekoliko nedelja.
Takođe sam prestala sa hemoterapijom.
Zbogom, Irv.”
9.Tri plakanja
“Iako sam je sreo samo jednom radi pojedinačne konsultacije pre mnogo godina, sat koji smo proveli zajedno ostao je jasno urezan u mom sećanju.
Divna, setna, prijatna žena, Helena, došla je da razgovaramo o njenom najboljem prijatelju Biliju i tri puta zaplakala u toku razgovora.
Bili, koji je umro tri meseca ranije, i dalje je značajno figurirao u njenom životu.
Njihovi svetovi su bili različiti – on je kružio gej svetom Sohoa, ona se sakrivala u petnaestogodišnjem buržoaskom braku – ali su bili prijatelji celoga života.
Upoznali su se u drugom razredu i živeli zajedno u svojim dvadesetim u komuni u Bruklinu.
Ona je bila siromašna, on bogat. Ona oprezna, on potpuno nesmotren. ”
10.Jedan dan
“Džarod je ušao u moju ordinaciju i teškim korakom se dovukao pravo do svoje stolice ne pozdravivši me. Prepremio sam se za ono što sledi.
Zureći u izdanke puzavice vistarije, rekao mi je: Irv, moram Vam nešto priznati.
Malo je oklevao, a onda se iznenada okrenuo prema meni da bi mi rekao: Ta žena, Ališa…sećate se da sam vam govorio o njoj?
-Ališa? Mnogo smo razgovarali o Moli, naravno, ali ne, ne sećam se Ališe. Podsetite me.
-Pa, postoji i ta druga žena, Ališa, i stvar je u tome što…uf…Ališa takođe misli da ću se njom oženiti.
-Opa, baš Vas I ne shvatam, Džarod, vratite malo film unazad i ispričajte mi sve što treba da znam.”
Jedan dan
Autor: Irvin D. Jalom;
Naziv knjige: Jedan dan i druge priče o psihoterapiji ;
Odvažno svoj je knjiga koje može i da se predstavi kao priručnik za ona vremena u kojima istupate iz sigurne zone na, kako sama autorka kaže, vjetrometinu.
Vjetrometina je ono polje u kojem istupamo da sačuvamo svoj integritet, po cijenu da se ne svidimo drugima, ali tada ćemo biti u miru sa sobom. Ovo istupanje je veoma teško. A sve zbog želje za pripadanjem. Međutim, autorka pravi razliku između pripadanja i prilagođavanja.
Brene Braun je licencirani master socijalni radnik, istraživač i profesor na Univerzitetu u Hjustonu, osnivač fondacije i počasni predsednik Hafington fondacije na Koledžu za socijalni rad.
Knjiga počinje autobiografskim pričama Brene, njenom odrastanju, selidbama, fakultetu i putu pronalaska sebe.
Pa tako na samom početku, ona opisuje kako se spremala za gostovanje kod Opre Vinfri, kada joj je stigla poruka od ćerke i već tu čitaoci dobijaju jednu od najvrijednijih pouka koju nosi ova knjiga.
“Sledećeg jutra, dok sam se oblačila za prvi susret s Oprom, kćerka mi je poslala poruku. Htela je da proveri da li sam potpisala i poslala u školu saglasnost za njenu ekskurziju. Pošto sam je umirila rekavši da jesam, sela sam na ivicu kreveta i borila se da ne zaplačem. Pomislila sam, meni treba saglasnost da ne budem tako ozbiljna i uplašena. Treba mi saglasnost da se danas lepo provedem.
Tada mi je sinula ideja. Osvrnula sam se oko sebe po sobi da proverim ne gleda li neko ono neverovatno smešno što nameravam da uradim.
Prišla sam pisaćem stolu, sela za njega i napisala sebi saglasnost na samolepljivu cedulju, koju sam izvukla iz torbe za laptop. Glasila je jednostavno: Saglasnost da budeš uzbuđena, luckasta i da se lepo provedeš.”
To je bila prva cedulja saglasnosti od više stotina koje sam sebi vremenom napisala. I dan-danas ih još pišem, a preporučujem ih svakome ko mi pruži pet minuta svog vremena da mu ispričam koliko je snažan ovaj metod osvešćivanja namere.
Deluje u potpunosti.
Odvažno svoj: sadržaj
Tada još nisam shvatala, ali iz ove perspektive gledano, te cedulje saglasnosti, koje sam sebi pisala, bile su, zapravo, pokušaj da pripadam sebi i nikome drugom.”
Prilikom ovog gostovanja kod Opre, Brene je upoznala Maju Andželou, kako sama navodi, jednu od najznačajnjih ličnosti tokom njenog odrastanja. Kada su razgovarale, Maja je rekla nešto što se Brene nije dopalo: Slobodni ste tek onda kada shvatite da nigdje ne pripadate – jer pripadate baš svugdje – baš nigde. Cijena je visoka. Nagrada je ogromna.
Nije joj se dopalo, jer je cijelog svog života tragala za pripadnošću, a sve vrijeme nigdje nije pripadala. Ovo ju je pogodilo, jer je Maja bila ličnost kojoj je vjerovala. Od tada, počela je da istražuje šta bi to moglo predstavljati i moglo bi se reći, da je cijela ova knjiga ustvari njen put ka razumijevanju ovih Majinih riječi, a jedan od glavnih pojmova u knjizi jeste vjetrometina.
Vjetrometina se odnosi na zastupanje sebe, hrabrost uprkos strahu, snaga da stojite sami u svojim odlukama uprkos odbacivanju i kritikama. Svako od vas može da se sjeti jednog takvog perioda.
Evo kako Brene opisuje vjetrometinu:
“Pripadati sebi u tolikoj meri da ste voljni da stojite sami jeste divljina – neukroćeno, nepredvidivo mesto gde ste usamljeni i tragate.
Ta posebna odvažnost, koja je potrebna da doživimo istinsko pripadanje, ne zahteva samo da se suočimo sa vetrometinom, već se radi o tome da mi sami postanemo ta vetrometina. Da srušimo zidove, da napustimo ideološke bunkere i da život crpimo iz svog divljeg srca, a ne iz sopstvenog jada.
Ne možemo očekivati da kroz ove zabiti idemo utabanim stazama. Biće nam potrebno da namerno budemo s ljudima koji su drugačiji od nas. Moraćemo da se prijavimo, pridružimo i sednemo za isti sto.
Istinsko pripadanje nije pasivno. Nije to ono pripadanje koje osetimo kada se jednostavno priključimo nekoj grupi. Nije ni uklapanje sa drugima ili dodvoravanje prosto zato što je tako bezbednije. To je praksa koja od nas zahteva da budemo ranjivi, da nam bude neprijatno, i da naučimo kako da budemo prisutni sa ljudima, a da pri tom ne žrtvujemo ono što jesmo.”
Jako je važno imati na umu, da ona pod vjetrometinom ne smatra da mi postanemo divlji i grubi, neukrotivi i nepristupačni. Pod vjetrometinom smatra zapravo da postanemo ranjivi, otvoreni, bliski, i da imamo povjerenja u druge ljude da su prosto to – ljudi, kao i mi. Što nije uvijek lako. Na ovom putu se ispriječe sve traume i loša iskustva, koji nas zadržavaju u svojoj sigurnosti.
Smatram da istupanje na vjetrometinu, ili postajanje iste, treba da se desi kada se nakon svega lošeg malo smirite, malo osnažite, a ne pošto – poto.
I onda, ko je vjetrometina? Onaj koji je srdačan, otvoren i svoj, a opet poziva i vas da pripadate sebi.
Poslednje poglavlje ustvari najbolje opisuje kako se postaje takav.
“Prvi put sam izraz “čvrsto s leđa, meko spreda” čula od Džoun Halifaks. Radile smo zajedno na jednom predavanju u Institutu Omega u Njujorku – jednom od mojih omiljenih mesta.
Moram priznati da sam pomalo imala tremu što ću se upoznati sa dr Halifaks.
Ona je budistički učitelj, zen sveštenica, antropološkinja i autorka nekoliko knjiga.
Tokom mog istraživanja za ovu knjigu, stalno mi se vraćala ova metafora. Ako hoćemo da svakodnevno praktikujemo istinsku povezanost, moraćemo biti čvrsti s leđa i meki spreda.”
Kako ja to ustvari doživljavam? Čvrsto s leđa znači da imamo samopouzdanja i vjerujemo u sebe, da smo oslonac i snaga, a meko spreda – da ustvari vjerujemo drugima, da ih pozovemo da budu otvoreni, iskreni i da smo pritom njegujući prema njima. Ovo nikako ne znači da ste naivni, već da ste upravo ranjivi, a istovremeno moćni i snažni, jer istupate i bivate autentični.
Autor: Brene Braun;
Naziv knjige: Odvažno svoj, kako se istinski povezati sa drugima a ostati svoj;
Jedan dan
