Depresija počinje gubitkom, ali ne pokreće je svaki gubitak, već onaj za koji osoba procijeni da bez njega ne vrijedi, da je sadašnjost besmislena, a budućnost crna
Njeni glavni “motori” su samokritičnost, ruminacija i perfekcionizam.
O simptomima depresije možete više saznati iz ovog videa.
Željela sam da proširim svjesnost o tome šta još više odmaže depresivnoj osobi, pa sam na Fejsbuk stranici i Instagramu postavila sledeća pitanja:
Ukoliko ste patili ili patite od depresije, koji postupci drugih su vam još više otežavali?
Šta su drugi govorili, što vam je još ustvari odmagalo?
Šta vam ne prija da čujete od drugih koji vam žele pomoći dok ste depresivni?
Poruke su povjerljive, što znači da je privatnost pošiljatelja sačuvana.
Ovo su neke od poruka koje sam dobila. Nadam se da ćete kroz ovaj tekst uvidjeti ukoliko griješite u svom pristupu prema nekome ko pati od depresije.
1. Dobijao sam odgovore kako je to sve samo u mojoj glavi,da gubim vreme sa psihologijom i da je to glupost, neki su mi govorili kako su oni stalno zauzeti nečim pa nemaju vremena za depresiju, a u firmi u kojoj radim mi preti otkaz jer sam na bolovanju trenutno i bio sam kod specijaliste.
Ljudi do te mere izkazuju nerazumevanje da sam i sam počeo da sumnjam da ja sve to možda umišljam.
2. Ja sam osoba koja boluje od depresije godinama. Konstatovana mi je u babinjama, kao postporođajna depresija. Ali, godinama se borim sa njom i bila sam na raznim lekovima.
I uvijek korak do bolničkog lečenja. Ali to sam nekako do sada uspijevala izbjeći.
Najteže što su mi ljudi govorili pa čak i bliski da bi mi pomogli su tipa …to je do mene, moram se trgnuti , to sam umislila, od nekih sam čak dobijala kritike kako tako mlada osoba može upasti u depresiju, da ja nemam volje i želje da mi bude bolje.
Ja to nisam željela, i jednostavno nisam mogla ljudima više govoriti da je to jače od mene i da se ja borim. Pijem ljekove i pokušavam da pomognem dosta sebi.
Samo smatram da mnogi ljudi ne shvataju šta je zapravo depresija i govore olako o tome i to pogotovo oni ljudi koji se nikad sa tim nisu borili.
3. Jedna od najgorih stvari, dok prolazim kroz depresiju mi je čuveno “moraš”. “Moraš da budeš pozitivna, mlada si.”, “Moraš da se pokreneš, proći će ti život ni u čemu.”
Svako njihovo moraš u meni ubije dodatno i ono malo energije što bude.
Jedan od najgorih postupaka drugih je što misle da depresivna osoba nije svesna svog stanja i pokušavaju nekim “nasilnim pozitivizmom” da nas “poprave”.
4. Mislila sam da će ljudi imati više razumijevanja, suosjećanja i strpljenja.
Šta mi je odmoglo?
Recimo šablonski odgovori biće bolje, ima i gore, šta će ti lijekovi i ono poznato sve je to u tvojoj glavi. Liječim se od maja, podijelila sam svoju bol s bliskim ljudima.
Udebljala sam se u toku liječenja, niko nije shvatao da je sve povezano, vršili su pritisak kako trebam paziti šta jedem. Neki su otišli korak dalje, pa su tražili lijekove da se i oni smire..
Pa sve do toga da sam luda, jer idem psihijatru.
Željela bih naglasiti da je moje stanje nekom poslužilo da “zbija” šale na moj račun.
Ponekad nemam snage za određene aktivnosti, ali me tjeraju da ih radim.. Tjeraju iz ljubavi, ali ne razumiju da nekad ne mogu biti na nogama koliko i oni.
Društvo nema dovoljno znanja o depresiji, zato je i prisutno mišljenje da je sve u našoj glavi i slično.
Mi trebamo razumijevanje, zagrljaj i ljubav.
5. Šta je mene dodatno opterećivalo: “proći će “, “pusti, nemoj da se sekiraš“, “ignoriši “, “nije vrijedno”.
6. Da treba da prestanem da koristim lekove (antidepresive) i da moram da se oraspoložim.
7. Najviše me pogađa to što su ljudi koji su rekli da su uz mene – vremenom počeli da izmiču.
8. “Bezobrazna si jer nećeš da izađeš”. Ne shvataju kako je kad si u sred epizode.
9. “To će proći, to je samo faza”, “samo budi srećna, nije toliko teško” i slični komentari.
10. “Imaš dobar život, dobru platu, nemaš razloga da budeš takav, ne glumi, budi normalan.”
11.” Ništa ti ne fali u životu, mlada si, zdrava, zaposlena. Nemaš razloga da budeš depresivna.”
12. Da sam lenja i da je svima teško.
Ovakvi komentari, ODMAŽU, jer stvaraju osjećaj krivice i samoprezira kod onoga koji pati. Ukoliko ne razumijete šta je depresija, budite obazrivi sa svojim riječima, ako želite biti od pomoći. Nekad je bolje ne reći ništa, pa tako pomoći, nego govoriti neke od ovih izjava.
Hvala svima koji su pisali i učinili da nastane ovaj članak. Hvala vam na ukazanom povjerenju i želji da podijelite sa mnom svoje iskustvo. Od srca sam zahvalna.
Jedan dan i druge priče o psihoterapiji, još jedno briljantno djelo svjetski poznatog psihoterapeuta Irvina Jaloma.
Ako ste zainteresovani kako izgleda psihoterapija, kako se ponašaju klijenti, a kako psihoterapet i kako psihoterapijska seansa može da izgleda i pomogne, u ovoj knjizi imaćete priliku da to doživite.
Ako ste u psihološkim vodama i želite da se odlučite za poziv psihoterapeuta, takođe, ova knjiga pruža iz prve ruke kako to izgleda i šta vas može očekivati.
Najvažnija poruka ove knjige jeste da nisu toliko važni tehnike i pristupi, već odnos između terapeuta i klijenta ovdje i sada na seansi.
U knjizi su prikazani Jalomovi klijenti i tok njihovih susreta i razrješenja onog što ih muči. Njih 10.
Napomena: Jalom je svakog od njih kontaktirao prije objavljivanja knjige i dobio dozvolu za objavu priča, ali je i izmjenio glavne podatke kako ih niko ne bi prepoznao.
“Najvažnija stvar koju ja, ili bilo koji drugi terapeut možemo da uradimo, jeste da pružimo autentičan odnos, blagotvoran za klijente, iz kojeg će oni uzimati ono što im je potrebno. Zavaravamo se ako mislimo da je faktor izlečenja neki određeni čin, bilo da je to interpretacija, predlog, imenovanje nečega ili umirivanje klijenta.” Irvin Jalom.
1.Izlječenje na prevaru
Pol Endrjuz je pisac sa blokadom, ali da li mu baš sa blokadom treba pomoć ili možda ne?
“Doktore Jalome, želeo bih da me primate. Pročitao sam Vaš roman Kad je Niče plakao i pitam se da li biste bili voljni da radite sa kolegom piscem koji ima blokadu. Pol Endrjuz;
Nema sumnje da je Pol Endrjuz svojim imejlom želeo da pobudi moje interesovanje. I uspelo mu je. Nikad ne bih odbio kolegu pisca. Što se tiče blokade, ja imam tu sreću da me takvo stvorenje nikad nije pohodilo i bio sam rad da mu pomognem da se izbori s njim.
Desetak dana kasnije, Pol je došao u zakazano vreme. Njegova pojava me je zapanjila.”
2.Kako biti stvaran?
Pravi rasplet ove priče pokazuje kako terapeut daje dozvolu klijentu da bude stvaran – tako što i on bude stvaran.
“Čarls, naočit poslovni čovek na položaju, imao je sve što treba iza sebe: stekao je najbolje obrazovanje na Andoveru, Harvardu i Harvardskoj poslovnoj školi; deda i otac su mu bili uspešni bankari, a majka mu je bila na čelu Upravnog odbora jednog eminentnog ženskog koledža.
I sve prave stvari oko sebe: stan u San Francisku s pogledom na panoramu od Golden Gejta do Bej Bridža, divnu, društveno angažovanu ženu, platu od nekoliko stotina hiljada dolara i jaguar XKE s pokretnim krovom.
I sve to sa 37 godina.
Ali, ipak, nije imao sve što treba u sebi. Gušile su ga sumnje u sebe, samooptuživanje i osećanje krivice, pa bi se uvek preznojio kada bi ugledao policijski auto pored puta.”
3. Arabeska
Nataša, bivša balerina, na prvu seansu je došla sa fotografijom koja će označiti tok terapijskog procesa.
“Teško mi je da opišem, ali nešto ozbiljno se dešava sa mnom. Došla sam da vidim Kaliforniju sa svojim mužem, Pavelom, i radili smo ono što uvek radimo prilikom tih poseta.
Ali, nekako, ovaj put nije bilo isto.
Ništa što se dešava, ne dopire do mene. Kao da oko sebe imam izolaciju, osećam se kao da to nsam ja ovde, da ne doživljavam ja ove stvari.”
4. Hvala ti, Moli
“Te večeri sam otišao do prostorije s kartotekom da pronađem zabeleške o Alvinu. Dok sam pregledao dosijee klijenata pomislio sam na sve duboke, često ohrabrujuće, ponekad tragične priče pohranjene u ovim dosijeima. Svaka od njih je podsećala na snažne drame u kojima su učestvovala dva lika, od kojih sam jedan bio ja, i bilo mi je teško da se oduprem ponovnom proživljavanju ovih starih, već zaboravljenih susreta.
Pronašao sam dosije Alvina Krosa u odeljku za 1982.godinu i, iako sam ga viđao samo dvanaest sastanaka, bila je to podeblja fascikla.
U to vreme, pre pojave kompjutera, dozvoljavao sam sebi luksuz da imam sekretaricu i diktirao sam joj duge, detaljne zabeleške nakon svake seanse.
Otvorio sam Alvinov dosije I počeo da čitam.
U roku od nekoliko minuta sve se vrlo brzo opredmetilo u mojoj glavi.
Alvin Kros, radiolog u bolnici Stanford, nazvao me je i zamolio da dođe na savetovanje u vezi s nekim ličnim problemima.”
5.Nemojte me ograđivati
“Da odmah pređem na stvar. Kao što sam spomenuo u imejlu, preselio sam se u Ferlon Ouks (dom za stara lica) pre godinu dana. Nakon što mi je umrla žena, prvo sam pokušao da vidim kako će mi ići kod kuće. Osamnaest meseci sam se trudio iz petnih žila, ali nisam mogao, čak ni sa svom pomoći u kući. Prosto je bilo suviše mnogo muke oko sve te kupovine, kuvanja, spremanja.
I bio sam prokleto usamljen.
Zato sam učinio taj potez.
Ali ni to ne funkcioniše.
Nije da imam nešto protiv Ferlon Ouksa. Dom je odličan. Ali ja jednostavno ne mogu da se adaptiram.”
6.Pokažite djeci da ste klasa
” -Kažite mi zašto ste stupili u kontakt sa mnom? Sa čim se sada borite?
Džastin je glasno uzdahnula, spustila ruke da joj vise i naslonila se nazad na stolicu. – Sa čim se ne borim? Toliko toga mi se događa.
Napravila je pauzu. Njena uznemirenost bila je očigledna.
-Pokušajte da uronite u to, Džastin. Ovde ste bezbedni.
Izgledala je preplašeno. Možda se još nije navikla da je oslovljavaju sa Džastin. Pogledala je pravo u mene. Pomislio sam da joj je malo ljudi u životu reklo da je bezbedna.
-Dobro.
Duboko je udahnula.
-Evo počeću od najteže stvari. Pre oko mesec dana su mi uklonili mladež sa stopalai izveštaj je govorio da je u pitanju melanom. ”
7. Morate se odreći nade u bolju prošlost
” Želim da ovo bude drugačije nego naše prethodno savetovanje. Ovog puta želim generalne opravke.
Šezdeseti rođendan se bliži i nameravam da promenim život.
To su bile Saline uvodne reči. Lepa, otvorena žena, uvek me je gledala pravo u oči i nije skretala pogled.
Na početku je spomenula prethodnu terapiju od pre šest godina, kada je zatražila četiri i samo četiri seanse koje bi joj pomogle da izađe na kraj sa produženom tugom za umrlim ocem.
Iako je to vreme koristila efikasno i u dubinu istraživala svoj burni odnos s roditeljima, osetio sam da postoji mnogo više toga čemu se morala pokloniti pažnja, ali Sali je bila rešena da istraje u svojoj odluci da dođe na samo četiri seanse.”
8.Nađite sebi svoju prokletu neizlječivu bolest: omaž Eli
“Dok sam bio na mesec dana dugom boravku na Havajima radi pisanja, bio sam šokiran primivši sledeći imejl od svoje klijentkinje Eli:
– Zdravo Irv,
Žao mi je što moram da se oprostim na ovaj način, a ne lično. Moji simptomi su se znatno pogoršali pre oko nedelju dana i odlučila sam da prođem kroz proces DPUHP (dobrovoljni prestanak uzimanja hrane i pića) kako bih što brže umrla i manje se mučila.
Ništa nisam pila 72 sata i trebalo bi (prema onome što sam pročitala i čula) da uskoro počnem da kopnim, a zatim i umrem najdalje za sledećih nekoliko nedelja.
Takođe sam prestala sa hemoterapijom.
Zbogom, Irv.”
9.Tri plakanja
“Iako sam je sreo samo jednom radi pojedinačne konsultacije pre mnogo godina, sat koji smo proveli zajedno ostao je jasno urezan u mom sećanju.
Divna, setna, prijatna žena, Helena, došla je da razgovaramo o njenom najboljem prijatelju Biliju i tri puta zaplakala u toku razgovora.
Bili, koji je umro tri meseca ranije, i dalje je značajno figurirao u njenom životu.
Njihovi svetovi su bili različiti – on je kružio gej svetom Sohoa, ona se sakrivala u petnaestogodišnjem buržoaskom braku – ali su bili prijatelji celoga života.
Upoznali su se u drugom razredu i živeli zajedno u svojim dvadesetim u komuni u Bruklinu.
Ona je bila siromašna, on bogat. Ona oprezna, on potpuno nesmotren. ”
10.Jedan dan
“Džarod je ušao u moju ordinaciju i teškim korakom se dovukao pravo do svoje stolice ne pozdravivši me. Prepremio sam se za ono što sledi.
Zureći u izdanke puzavice vistarije, rekao mi je: Irv, moram Vam nešto priznati.
Malo je oklevao, a onda se iznenada okrenuo prema meni da bi mi rekao: Ta žena, Ališa…sećate se da sam vam govorio o njoj?
-Ališa? Mnogo smo razgovarali o Moli, naravno, ali ne, ne sećam se Ališe. Podsetite me.
-Pa, postoji i ta druga žena, Ališa, i stvar je u tome što…uf…Ališa takođe misli da ću se njom oženiti.
-Opa, baš Vas I ne shvatam, Džarod, vratite malo film unazad i ispričajte mi sve što treba da znam.”
Jedan dan
Autor: Irvin D. Jalom;
Naziv knjige: Jedan dan i druge priče o psihoterapiji ;
Tipovi ličnosti: razumijevanje ličnosti u psihoterapiji i savjetovanju na 512 stranica objašnjava 6 tipova ličnosti.
Autori Ven Džoins i In Stjuart su psiholozi i psihoterapeuti koji iza sebe imaju i druge knjige iz oblasti transakcione analize.
Iako namjenjena prvenstveno stručnjacima u oblasti mentalnog zdravlja, svakome lako razumljiv jezik transakcione analize omogućava da ova knjiga bude zanimljiv vodič svakome ko želi da bolje razumije ljude i njihova ponašanja.
Osnovna postavka u ovoj knjizi jeste Verov niz.
” Svaka osoba ima jedno određeno područje u kojem najradije ostvaruje početni kontakt i u koje ulaže najviše energije. Ver to područje zove otvorena vrata.
Kada se kontakt uspostavi kroz otvorena vrata, osoba će biti spremna da se prebaci na drugo područje kontakta: to su njena ciljna vrata.
To je područje koje osoba treba da integriše kako bi ostvarila promenu u terapiji.
Treće područje zove se vrata zamka.
To je područje u kojem osoba ima najviše odbrana i u kojem će se stoga najverovatnije “zaglaviti” ako mu se pristupi isuviše rano.
Redosled područja koja predstavljaju troja vrata drukčiji je kod svake adaptacije.
Na primer, kod osobe čija je glavna adaptacija briljantni skeptik, otvorena vrata su mišljenje, ciljna vrata su osećanja, a vrata zamka su ponašanje.”
Ukratko, svakoj osobi se može pristupiti različito, započinjući temu o njenim osjećanjima, mišljenju ili ponašanju.
U zavisnosti od adaptacije ličnosti, naučićete kojem tipu je okej pristupiti kroz njegovo mišljenje, a kojem to nikako nisu otvorena vrata, već vrata zamka. Vrata znamka znače da će osoba blokirati dalju komunikaciju na datu temu.
Nazive ovih 6 adaptacija autor je izveo iz psihijatrijskih naziva, što ne znači da adaptacije predstavljaju zdravlje ili patologiju.
One predstavljaju adaptivni stil osobe.
Svaki naziv adaptacije obuhvata i pozitivne i negativne aspekte te adaptacije, kao što ćete vidjeti, u zagradi su navedeni negativni aspekti.
Svako može imati dvije ili više kombinacija ovih adaptacija, ali najčešće su to dvije.
Jedna adaptacija je za predstavljanje, a druga je za preživljavanje.
Kojih je to šest adaptacija ličnosti predstavljeno u ovoj knjizi?
1.Entuzijastični hiperreaktor (histrionik)
“Osobe sa ovom adaptacijom su entuzijasti, zabavni i prijatni za društvo. Oni imaju mnogo energije i veoma su kreativni. Dobri su domaćini i obično glavni zabavljači. Odlični su u susretima s javnošću i u zabavljanju. Vole da povezuju i komuniciraju s ljudima i da im pomažu da se osećaju dobro.
Entuzijasti hiperreaktori vole da budu u centru pažnje i skloni su da pažnju izjednačavaju s ljubavlju.
Problem kod entuzijastičnih hiperreaktora je u tome što su skloni preteranom emocionalnom reagovanju. Takođe su dramatični, traže pažnju i zavodljivi su. Mogu biti nezreli, egocentrični i sujetni. Kada drugi ne obraćaju pažnju na njih, osećaju se nevoljenim i nevažnim. Ako ih ljudi kritikuju uznemire se.
Za entuzijastične hiperreaktore realnost je ono što osećaju.
Oni često pokušavaju da izvedu “geografsko izlečenje” tako što beže od problematičnih situacija.
Histrionici najviše energije ulažu u osećanja (to su njihova ciljna vrata). Ono što kod njih najbolje prolazi jeste negujući pristup. Jedna od stvari koja im je najvažnija jeste da druga osoba vodi računa o njihovim osećanjima.
Drugi način da pristupite kroz osećanja jeste da budete zabavni i razigrani, na šta će oni reagovati sa oduševljenjem.
Ljudi sa histrioničnom adaptacijom osećaju, ali osećaju površinski, a ne dubinski.
Ponašanje je njihova vrata zamka, oblast u kojoj imaju najveće odbrane. Poruka koju su kao deca dobili o tome šta treba da urade da bi bili OK jeste “Ugađaj drugima” i oni već daju sve od sebe da to i urade.
Ako kiritkujete njihovo ponašanje, oni se osećaju kao da vam ne udovoljavaju i ubrzo osećaju da nisu OK.
Histrionici treba da nauče da, samo zato što se nešto čini istinitim, to ne mora da znači da je to zaista tačno, i da ne mogu da učine da se nešto desi samim tim što imaju neko osećanje.
Stvar koja je njima bila potrebna, a nisu je dobili jesu stroukovi (priznanja) za njihovo mišljenje i postignuća.
Dobijali su pažnju zato što su bili slatki i zabavni, ali ne i za mišljenje i postignuća. Dobijali su pažnju zato što su bili slatki i zabavni, ali ne i za mišljenje i delovanje, što znači da su njihovo mišljenje i postignuće često bili otpisivani.
Entuzijastični hiperreaktori su takođe skloni da kriju svoj bes iz straha da ne povrede drugu osobu koja bi ih onda mogla odbaciti.
Osobe sa ovom adaptacijom običnu prikrivaju svoj bes osećanjima anksioznosti, tuge i zbunjenosti. ”
2.Odgovorni radoholičar (opsesivno – kompulzivan)
“Odgovorni radoholičari su stubovi društva. Oblače se neupadljivo i teže da izgledaju savršeno. To su uzorni građani i teže da sve urade kako treba.
Problem kod odgovornih radoholičara je to što imaju poteškoća da uživaju u onome što su postigli, jer ne dozvoljavaju sebi da se opuste i zabave. Oni su perfekcionisti, preterano inhibirani, preterano savesni i preterano odgovorni.
Odgovorni radoholičari su anksiozni ako nemaju nešto stalno da rade. Imaju preterano strogu savest i sami sebi su najgori kritičari.
Da bi smanjili anksioznost, primenjuju male rituale kao što je brojanje ili rađenje stvari odreženim redosledom. Pokušavaju da budu dobri dečaci i devojčice, kako su ih učili u detinjstvu.
Isto tako od drugih očekuju savršenstvo kakvo očekuju i od sebe, i umeju da budu prilično kritični kada drugi ne ispunjavaju njihove standarde
Nekim ljudima su dosadni zato što su preterano usredsređeni na posao i ne dozvoljavaju sebi da se igraju.
Ljudi sa opsesivno-kompulzivnom adaptacijom bave se svetom uglavnom kroz mišljenje. To su njihova otvorena vrata.
Često razmišljaju o svemu i svačemu samo ne o onom što bi rešilo problem koji imaju.Ako ih navedete da se usredsrede na svoja osećanja dok razmišljaju, počeće da misle “dubinski”.
Ponašanje je njihova vrata zamka, mesto gde imaju najveće odbrane. Poruka koju su kao deca dobili o tome šta treba da urade da bi bili OK jeste da budu savršeni, i oni već daju sve od sebe da to i budu. Ako kritikujete njihovo ponašanje, oni se osećaju kao da nisu savšreni i ubrzo osećaju da nisu OK.
Odgovorni radoholičari treba da shvate koliko su prezahtevni prema sebi i da daju Detetu u sebi prostora da se igra i uživa u životu.”
3.Briljantni skeptik (paranoidan)
Osobe sa ovom adaptacijom često su ljudi koji najjasnije, najoštrije i najdetaljnije misle od svih ostalih. Oni žele da budu sigurni da rade pravu stvar kako se ne bi osramotili ili ponizili.
U početku će se najpre povući i iskoristiti vreme da odmere situaciju pre nego što deluju.
Problem kod briljantnih skeptika je što često pogrešno opažaju stimuluse, a ne proveravaju svoja opažanja već postupaju kao da su tačna.
U svojim obrascima mišljenja često su grandiozni i rigidni.
Imaju nerealna očekivanja od sebe, a uloga toga je da prikriju duboko usađena osećanja neodgovornosti i neadekvatnosti.
Hipersenzitivni su i u svom okruženju opažaju stimuluse koje drugi i ne opažaju.
Ljudi sa paranoidonom adaptacijom bave se svetom uglavnom kroz mišljenje, što su njihova otvorena vrata.
Ako želite da sa njima uspostavite efikasan kontakt, važno je da to uradite tako što ćete ih pozvati da misle, što su njihova otvorena vrata.
Briljantni skeptici misle pažljivo, zbog svoje hipersenzitivne, perceptivne prirode. Oprezno se ophode prema drugim ljudima i neće dozvoliti da ih neko prevari.
Skeptični su kada je ponašanje drugih u pitanju sve dok ne budu sigurni da im mogu verovati da će biti pouzdani i dosledni.
Često pogrešno protumače tuđe namere jer na druge projektuju sopstvenu nesigurnost.
Ako kritikujete njihovo ponašanje, oni ubrzo počnu da osećaju da nisu OK, postaju još sumnjičaviji i njihove zablude rastu.
Oni se strašno boje da ih neko ne iznenadi nepripremljene i čine sve što znaju kako bi to sprečili.
4.Kreativni sanjar (šizoidan)
“Osobe sa šizoidnom adaptacijom veoma su osetljivi, ljubazni i brižni ljudi koji drugima pružaju podršku. Prijatni su i lepo je biti u njihovom društvu.
Mnogi umetnici, pesnici, dramaturzi i pronalazači imaju ovu adaptaciju. Takve ljude privlači i nauka, religija, filozofija.
Skloni su dubojim razmišljanjima i uživaju da traže odgovore na suštinska životna pitanja.
Oni više vole da se druže s ljudima pojedinačno tako da mogu da ostvare dubok odnos. Oblačenje, materijalne stvari i udešavanje im nisu naročito važni. Često imaju neki element ekscentričnosti, vole da nose šešire, bradu ili odeću starinskog kroja.
Problem kod kreativnih sanjara je što se mogu preterano prepustiti sanjarenju umesto da svoje razmišljanje sprovode u delo.
Često su odrastali u situacijama gde je bilo mnogo haosa i/ili su im se roditelji ponašali kao da su preplavljeni.
Naučili su da pružaju podršku drugim ljudima, ali da ignorišu sopstvene potrebe.
Kreativni sanjari ne vole ćaskanje. Oni žele da se iz povlačenja prebace na bliskost i da preskoče sve što je između to dvoje. U svojim značajnim vezama često očekuju od partnera da im ispuni potrebe koje im roditelji nisu ispunili, pa zato često zasnivaju zavisničke odnose.
Ljudi sa šizoidnom adaptacijom bave se svetom uglavnom kroz ponašanje. To su njihova otvorena vrata.
Osećanja su njihova vrata zamka, oblast u kojoj imaju najveće odbrane.
Poruka koju su kao deca dobili o tome šta treba da urade da bi bili OK jeste da budu jaki, da nemaju nikakva osećanja niti potrebe, i oni već daju sve od sebe da to budu.
U detinjstvu su bili zanemareni i veruju da ni ne bi imali potrebe da su stvarno bili OK.
5. Razigrani antagonista (pasivno-agresivan)
“Ljudi sa pasivno-agresivnom adaptacijom imaju mnogo razigrane energije i vole da se zabavljaju.
Takođe su odani prijatelji. Umeju da uoče kada u nekoj situaciji nešto nije uredu i obično prvi na to ukažu. Oni su odlični detektivi, kritičari i novinari istraživači.
Često se dure kada drugi ne rade ono što oni žele.
Ljudi se u njihovom prisustvu ponekad osećaju neprijatno jer oni često odaju utisak kao da neko ne radi ono što bi trebalo.
Problem kod razigranih antagonista je to što su skloni da se opiru bilo kakvom usmeravanju od strane drugih ljudi. Kao deca bili su preterano kontrolisani i kao da imaju izbačenu antenu da osete bilo šta što iole liči na kontrolu od strane drugih.
Razigrani antagonisti su odani prijatelji, ali često imaju problem u odnosima jer su skloni da ulaze u borbe za moć.
Oni često žele da se o njima vodi briga, ali im je teško da direktno traže oni što žele;obično ne daju jasno do znanja koje su im želje,a onda se žale kada ne dobiju ono što žele.
Ljudi sa ovom adaptacijom bave se svetom uglavnom kroz ponašanje, koje predstavlja njihova otvorena vrata.
Najviše energije ulažu u ponašanje, a ponašaju se agresivno pasivno. Ako želite da uspostavite efikasan kontakt s njima, važno je da to uradite kroz ponašanje, tako što ćete se prema njima ponašati razigrano.
Ako pokušate da direktno radite sa njihovim mišljenjem, brzo ćete se zaglaviti jer je mišljenje njihova vrata zamka.
Roditelji su ih preterano kontrolisali pokušavajući da ih nateraju da sve rade onako kako oni žele i ne prepoznajući da dete pokušava da razvije autonomiju.
6.Šarmantni manipulator (antisocijalan)
Ljudi sa ovom adaptacijom su šarmantne, harizmatične osobe. Često u društvu stvaraju mitove koje drugi slede.
To su ljudi koji od života žele sve.
Mnogi šarmantni manipulatori vole da se oblače tako da šokiraju, zavedu ili zadive druge.
Žene često nose providne bluze ili duboki dekolte.
Oni su u dilemi između bliskosti i slobode: Mogu biti blizak sa tobom, ako se odreknem svoje slobode i dozvolim ti da me kontrolišeš i iskoristiš. Možeš biti blizak sa mnom ako se odrekneš svoje slobode i dozvoliš mi da te kontrolišem i iskoristim.
Problem šarmantnih manipulatora je to što često pokušavaju da manipulišu drugima i da ih iskoriste čak i kada bi mogli da idu direktnim putem. Oni pokušavaju da zastraše i zavedu druge kako bi stekli prednost u nekoj situaciji.
Većinom su odrastali u takmičarskom okruženju i došli su do zaključka da svako radi za sebe.
Ljudi sa antisocijalnom adaptacijom bave se svetom uglavnom kroz ponašanje – to su njihova otvorena vrata.
Ponašaju se aktivno agresivno.
Ako želite da uspostavite efikasan kontakt sa njima, važno je da to uradite u oblasti ponašanja, tako što ćete ih kroz igru konfontirati sa onim što rade.
Kod njih najbolje prolazi jednostavno otkriavnje njihovog “Mamca” (neiskrenosti) tako da se na humorističan način razotkrije šta oni u stvari rade.
Oni vole da budu uhvaćeni i intrigira ih kako kako ste uspeli da shvatite šta to oni rade.
Ako pokušate da radite direktno sa njihovim mišljenjem, nećete nikuda stići, to su njihova vrata zamka.”
Kako je knjiga raspoređena?
Knjiga je raspoređena u 7 dijelova u kojima ćete se skroz detaljno upoznati sa svakom od adaptacija. I to tako što se u svakom dijelu ponavljaju informacije iz prethodnih dijelova, kako ne biste nešto zaboravili ili bili zbunjeni, s obzirom da je zaista mnogo informacija i karakteristika navedeno.
Ali to znači da ćete svaki put znati dokel ste stigli i nećete morati prelistavati knjigu kako biste se podsjetili nečeg, te da ćete po čitanju imati precizan uvid u svaku od adaptacija.
Prvi dio se bazira na kratkom pregledu svake od adaptacija i to su ovi dijelovi koje sam navela u prikazu.
Drugi dio se najviše bavi razvojnim uticajima strukturom ličnosti i i najvažnijim problemima koji se javljaju kod lične promjene osoba sa nekom od adaptacija.
Treći dio knjige je fokusiran na dijagnostifikovanje adaptacija ličnosti, odnosno prepoznavanje u praksi.
Četvrti dio se odnosi na upotrebu ovog modela adaptacija ličnosti u psihoterapiji i radu sa klijentima. U suštini, ovaj dio može da se iskoristi i za stvaranje bolje komunikacije za bilo koje područje rada kojim se bavite, npr.u firmi sa zaposlenima i ne mora striktno da se odnosi na terapijski rad.
Peti dio se odnosi na promjene, odnosno, usvajanje razvojnih zadataka koji su drugačiji za svaku adaptaciju.
Šesti dio se i dalje odnosi na psihoterapijski rad, a fokusiran je na planiranje tretmana.
Sedmi dio predstavlja opširne transkripte rada sa klijentima. U ovom dijelu se vidi kako je tekao rad po ovom programu sa klijentima koje su autori imali i kojima su pomagali da dođu do promjene upravo uz pomoć koncepata ove knjige.
Kako prevazići depresiju je najvažnije pitanje za ljude koji se sa njom suočavaju.
Depresija je, rame uz rame sa anksioznošću najčešća psihička patnja u 21.vijeku.
Depresija počinje gubitkom, ali ne pokreće je svaki gubitak, već onaj za koji osoba procijeni da bez njega ne vrijedi, da je sadašnjost besmislena, a budućnost crna.
Njeni glavni “motori” su samokritičnost, ruminacija i perfekcionizam.
O simptomima depresije možete više saznati iz ovog videa.
Željela sam da znam šta je ono što je ljudima koji se suočavaju sa njom najviše pomoglo da je prevaziđu, pa sam na svojoj Fejsbuk stranici pitala da mi pošalju poruke ili ostave u komentarima odgovore.
Nadam se da će ovi odgovori doći do onih kojima su potrebni.
Ako se trenutno suočavate sa depresijom, imajte na umu da rješenje postoji, milioni ljudi širom svijeta uspjeli su da je prevaziđu. Možete i vi.
Ako budemo više pričali i dijelili svoja iskustva o psihičkim teškoćama, učinićemo da one budu mnogo manje teške i nama i drugima koji ih doživljavaju.
Ovo su odgovori na pitanje: Šta vam je pomoglo da je prevaziđete?
1.”Konačno, nakon decenije batrganja, samoprezira, samoosuđivanja…. nakon što su mi svi govorili da treba da počnem cijeniti sebe…konačno sam ja to sama odlučila i shvatila da (mada sam sve suprotno mislila) ipak nešto vrijedim. Od tad se kolo zavrtilo i ja sam psihički bolje.”
2.”Podrška okoline, bez predrasuda. Ukratko, čista ljubav.”
3.”Kada sam bila trudna umro mi je tata. Pala sam u depresiju. Na poslu sam dobila slobodne dane, ali sam shvatila ubrzo da mi je sve teže i da mi samo rad može pomoći. Vratila sam se na posao, da misli zaposlim. U stanu sam stalno čistila, radila da skrenem misli… vozila sam bicikl, to mi je najviše prijalo. Ali i sada nakon tri godine i dalje mi je jako teško.”
4.”Pomogli su mi lijekovi.”
5.”Jednom sam negde čula da je lek za depresiju ŠETNJA. I to je meni ostalo ucrtano u malom mozgu. Tako da kada sam upala u depresiju ja sam se toga setila i šetala se i kretala što sam više mogla. A da ne zaboravim i da su mi knjige iz oblasti psihologije dosta pomogle. Inače niko u mojoj okolini nije znao da sam u depresiji, jer se to nije videlo.”
6.”Boks mi je mnogo pomogao, a prije svega prihvatanje činjenice da imam problem.”
7.”Razgovor sa onima koji su to prošli ili prolaze i naravno razgovori sa stručnim licima. I prvenstveno naučiti da voliš sebe i uživaš u malim stvarima koje te ispunjavaju.”
8.”Mnogo teško pitanje.Podrška najbližih, ali kada se desi nekoliko depresivnih epizoda, e to je vec začarani krug. Poseta psihoterapeutu, kombinacija lekova i psihoterapije, izlazak u šetnju, kontrolisanje misli ako je moguće. Međutim, sa mnogo iskustva kažem: osećaj koliko bio ružan, prihvatite, proći će…isto kao i lep! Ako verujete u sebe i imate bar jedan cilj, radite na njemu. Moj psihoterapeut je mene izlečio…i volja koju uspevam da održim. Nadam se da sam pomogla.Malo.”
9.”Muzika i gitara.”
10.”Meni je najveća pomoć da prevaziđem depresiju bila moja terapeutkinja koja mi je pomogla da proradim sve ovo što me dovelo do depresije. Bez nje sigurno ne bih uspjela, jer sam pokušala dosta toga i ništa nije bilo djelotvorno kao blagotvorno “teška” psihoterapija.”
Hvala svima koji su pisali, izuzetno sam zahvalna na svim porukama i komentarima koje sam dobila.
Zaista sam srećna što je odziv bio veći nego što sam očekivala, bilo je i onih poruka u kojima su ljudi navodili da i dalje pate od depresije. Od srca vam želim da uspijete naći način da je prevaziđete, jer način sigurno postoji.
Zašto predlažem zadatke klijentima? Neki klijenti ne vole zadatke i to je ono što uvijek prvo provjerim – da li klijent želi zadatak. Ukoliko želi, zadatak je uvijek prilagođen njemu.
To znači da tokom slušanja klijenta na seansi procijenim koji zadatak bi bio dobar za njegov problem.
Potom, klijentu predložim zadatak koji će on primjenjivati po svojim nahođenjima. Klijent sam odredi koliko puta sedmično ili dnevno će posvetiti vremena da ga obavi, a potom na sledećoj seansi prođemo kroz teškoće ili dobrobiti koje su se javile.
Zadaci su dobri iz više razloga:
Klijentu daju doživljaj kontinuiteta u radu na svom problemu
Naprave se ozbiljni pomaci
Klijent te pomake pravi sam, jer sam i obavlja zadatak, što je izuzetno važno za doživljaj kompetentnosti za svoj život
Zadaci osvjeste snage i slabosti
Zadaci sami po sebi donose dobrobiti za klijenta, što je i glavni cilj psihoterapije
U zavisnosti od poteškoća, zadaci su sledeći:
1. Trening asertivnosti
Kada?
Kada klijent želi da nauči da postavi lične granice prema drugima, kada želi da bolje iskomunicira svoje potrebe i težnje, kada više udovoljava drugima nego sebi…
Trening asertivnosti pruža moćne uvide i alate za bolji odnos sa drugima i sa samim sobom.
Načelo asertivnosti je “Zastupam sebe – poštujem tebe” i ustvari se uči kako da budete usklađeni sa sobom, a da istovremeno poštujete druge ljude. Vještina asertivne komunikacije zamijeniće dotad pogrešne načine komunikacije kao što su pasivna – agresija, agresija ili prosto pasivnost.
2. Pismo
Kada?
Kada klijent tuguje ili se osjeća povrijeđeno od strane ljudi sa kojima više nema kontakt.
Kada je klijent samokritičan.
Postoje dvije vrste pisma koje predlažem, jedno je pismo osobi koja vas je povrijedila ili napustila, a koje klijent nikad ne mora poslati ako ne želi.
U tom pismu, piše se na temu stvari za koje je klijent zahvalan toj osobi, šta je volio kod nje i stvari koje je zamjerio, koje mu se nisu svidjale.
Druga vrsta pisma je saosjećajno pismo sebi.
Ovo je jako ljekovito kod klijenata koji su samokritični, jer saosjećajno pismo sebi za npr. proganjanje zbog stvari iz prošlosti, čini da klijent sagleda koliko je nešto realno njegova odgovornost, koliko je štete – a koliko koristi nanio sebi samokritičnošu… itd.
3. 100 želja
Kada?
Kada se klijent osjeća nezadovoljno svojim životom, ne zna šta želi da radi, ne zna zašto se osjeća depresivno…
Lista od 100 želja zapravo vas dovodi u kontakt sa vašim ciljevima.
Ovo je jako važno, s obzirom da je definicija sreće ispunjenje najvažnije želje, a definicija zadovoljstva životom – ispunjenje želja.
Ovakva lista može biti teška za napisati, jer klijent obično nije već dugo u kontaktu sa svojim unutrašnjim djetetom, i predugo sebe stavlja na zadnje mjesto. Kada svoje želje iskristališete, veća je mogućnost da će vam se javiti životna energija koja ima pokretačku moć.
4. Čitanje Emocija
Kada?
Kada klijent ima poteškoća da definiše šta je osjećao, kada potiskuje svoja osjećanja, kada intenzivno osjeća neprijatne emocije, kada je predugo bio jak pred životnim teškoćama…
“Emocije” Zorana Milivojevića su najsveobuhvatnija knjiga o emocijama na našim prostorima.
Pružaju detaljan i konkretan uvid u to šta su emocije, koja je funkcija svake emocije pojedinačno i osvrće se na kombinacije više emocija odjednom. Ukratko, ova knjiga je pravi način da postanete emocionalno pismeni, i samim tim više upoznate sebe i druge.
5. Uživanje kao dnevna obaveza
Kada?
Kada se klijent osjeća premoreno, sagoreno, stavlja sebe na zadnje mjesto ili je radoholičar.
Uživanje je nužno za dobro mentalno zdravlje i ukoliko pravite “to do liste”, dobro bi bilo da na tom spisku obaveza bude i obaveza uživanja.
Klijent sam ili zajedno sa mnom otkriva i prisjeća se stvari u kojima je uživao, koje su mu donosile radost, a za koje nikad nije imao vremena. Takve aktivnosti primjenjuje sedmično ili dnevno, u zavisnosti od klijentove odluke. Kada sebi priuštimo vrijeme za takve stvari, postajemo odmorniji, bolji i za sebe i za druge.
Okolina obično reaguje sa “samo nemoj plakati.” Ovo će reći roditelji rastuženom djetetu, prijateljica prijateljici, partner partneru.
Plakanje se često doživljava strašnijim nego što jeste. Ustvari, plakanje omogućava rasterećenje i oslobađanje od neprijatnih emocija, obično tuge i ljutnje.
Pored toga, još jedna dobrobit plakanja je i u tome što emocije koje osjećate iznesete van, ne ostanu zarobljene i neće vas mučiti poslije, jer neće biti potisnute.
Dozvoliti djetetu ili odrasloj osobi da se isplače, znači da joj dozvoljavamo da svoje emocije iznese, da bude u skladu sa svojim emocijama i da cijenimo njeno prepoznavanje onog što osjeća.
Ipak, nekim ljudima je teško da se nose sa suzama onog drugog, jer ne znaju šta da urade sa njegovim emocijama. To ne znači da imaju lošu namjeru, naprotiv, ne znaju koji je najbolji način reagovanja, pa se plaše da će pogriješiti i zato traže da ne plačete. Istina je da je sasvim uredu reći “Samo se isplači.”Ako plačete, ne znači da ste slabići, već je istina da svi imamo slabosti.
Ako plačete, onda znate šta osjećate i dajete sebi samima na važnosti.
Ako plačete, odabrali ste dobar način rasterećenja od neprijatnih emocija.