Kako se dogovarati sa sobom i drugima, djelo je Vilijama Jurija, autora svjetskih bestselera, među kojima je i knjiga Moć pozitivnog Ne, takođe u izdanju Psihopolisa.

Juri je svjetski stručnjak za psihologiju pregovaranja i jedan od tvoraca Hardvarske škole pregovaranja.

Jedan od najvažnijih koraka u dolasku do DA sa drugima jeste da prvo dođemo do DA sa sobom.

Ova knjiga nije sredstvo za manipulativni dolazak do odgovora “Da” od drugih, već je jedan vodič kroz prvenstveno samopoštovanje, uviđanje naših istinskih želja i poštovanja drugih i njihovih želja, kako bi obe strane bile na dobitku.

Kako se dogovarati sa sobom i drugima je knjiga podijeljena u 6 dijelova, te ću u ovom tekstu proći kroz svaki od njih.

1.STAVITE SE U SVOJU KOŽU

Mi smo sami sebi svoj najdostojniji protivnik, i ma koliko željeli da uspijemo, ponekad smo robovi svog unutrašnjeg kritičara.

Kako se dogovarati sa sobom?

Jedna od najvrijednijih poruka ove knjige jeste da se stavimo u svoju kožu.

A to ćemo uraditi tako što ćemo gledati sebe sa balkona, što u osnovi znači samoposmatranje.

A u čemu je smisao?

” Ovo je smisao: kada god vas pokrene neka misao koja vam prođe kroz glavu, emocija ili senzacija, imate izbor : da identifikujete ili da budete identifikovani.

Možete posmatrati misao i identifikovati je ili možete dopustiti da vas misao obuzme, drugim riječima – da se identifikujete sa njom.

Dok posmatrate svoje misli, osećanja i senzacije, dajte im imena – ” O, to je moj stari prijatelj Strah; evo je i Samokritika” – to će poništiti uticaj koji oni imaju na vas i pomoći vam da održite ravnotežu i smirenost.

Moja prijateljica Dona čak voli da daje smešna imena svojim reaktivnim emocijama kao što su Sima Strah, Duda Osuda ili Besna Vesna. ( Inače, humor može biti odličan saveznik i pomoći vam da se vratite na balkon.)

Čim imenujete lik iz predstave, distancirate sebe od njega.

Posmatrati sebe da ne bismo reagovali možda izgleda lako, ali je često vrlo teško, posebno u žaru nekog pregovora ili razgovora.

Ako želimo da se stalno oslanjamo na samoposmatranje kako bi nas sprečavalo da odreagujemo, od pomoći je da to vežbamo svaki dan, kao mišić.

Da biste razvili naviku samoposmatranja, pomoći će vam ako njegujete naučnika u sebi. Vi ste istraživač, a predmet istraživanja ste vi sami.

Savladavanje veštine posmatranja zahteva još i to da, kao dobar naučnik, posmatrate fenomen sa distance i otvorenog uma.

To zahteva da ostavite po strani samoosuđivanje koliko god je to moguće.

Kao naučnici u nama, mi jednostavno treba da tretiramo čak i mračnije misli i osećanja kao zanimljiv materijal za istraživanje. Smatram da treba sebi stalno da postavljam jedno jednostavno, ali moćno pitanje : ZAR NIJE TO ZANIMLJIVO?

Ako vas obuzme neka misao ili osećanje ili se pojavi strogo samoosuđivanje, ponašajte se prema njima kao da je sasvim uredu što su tu.

Jednostavno primetite da su vas obuzeli i vratite se posmatranju.”

Smatram kako je ovo najmoćnije oružje koje nosi ova knjiga, ona nas uči da sebe posmatramo, bez osude, a dobrobiti koje takvo samoposmatranje nosi su velike. Kao prvo – lagano ćemo prestati potiskivati emocije, kao drugo – prepoznavaćemo šta u nama budi koju emociju, kao treće – imaćemo moć svog života u svojim rukama.

A to posljedično vodi do kvalitetnijeg života ispunjenijeg zadovoljstvom.

Takođe, ova tehnika koju Juri opisuje, u svojoj osnovi dosta liči na majndfulnes, tako moćan alat u upoznavanju i slušanju samog sebe.

————————————————————————————————–

Sledeći korak, jeste razvijanje empatije prema samom sebi.

” Empatija se često meša sa saosećanjem, ali to su dve razliličite stvari. Saosećati znači “osećati sa nekim”, znači osećati tugu zbog nečijih problema, ali ne nužno i razumeti je. Nasuprot tome, empatija znači “osećati nekoga”, znači razumjeti kako je biti u takvoj situaciji.

Slušati sebe sa empatijom za jedan nivo je dublje od posmatranja.

Posmatranje vam pruža razumevanje kakvo ima naučnik kad proučava kako izgleda buba pod mikroskopom, dok vam slušanje pruža razumevanje toga kakav je osećaj biti buba.”

————————————————————————————————–

A potom, kada prema sebi pristupamo sa empatijom – dolazimo do uvida šta je ono što nam stvarno treba.

“Ako slušate svoja osećanja, posebno ona koja se ponavljaju, a izražavaju vaše nezadovoljstvo, otkrićete da vas ona usmjeravaju ka nerešenim problemima i nedostignutim ciljevima.

Ako se pravilno protumače, ona vam mogu pomoći da razotkrijete svoje najdublje potrebe.

Osećaj nezadovoljstva je jezik koji vaše potrebe koriste da bi komunicirale sa vama.Kada su vaše potrebe isfrustrirane ili neispunjene, potpuno je prirodno osećati anksioznost, strah, bes i tugu.

Neki možda brinu da će im prihvatanje sebe smanjiti motivaciju da se menjaju nabolje, ali otkrio sam da je uglavnom istinito upravo suprotno.”

2.RAZVIJTE SVOJ UNUTRAŠNJI NAPOD

Kako autor navodi, naš najveći izvor moći prilikom pregovaranja sa drugima je naš unutrašnji NAPOD. Najbolja Alternativa POstignutom Dogovoru.

To u suštini znači da ako vi želite nešto od drugoga, a on vam to ne želi ispuniti, osigurajte se tako što ćete sebi osmisliti alternativu. Razumjela sam NAPOD kao onaj osjećaj kad možete sebi reći – Ok, ako ne prihvate ovo što ja mislim, onda uvijek mogu uraditi nešto drugo. Npr.sami uraditi to nešto, napustiti situaciju, pronaći nekog drugog itd.

Poenta je da vi imate moć u svojim rukama, što znači da ne ovisite o odluci nekog drugog.

To ne znači da vi trebate pristati na neki plan B, nešto manje vrijedno ili poželjno.

Ne, poenta NAPOD-a je da nam da samopouzdanje tokom pregovora.

NAPOD pruža osjećaj samopouzdanja, slobode i moći.

————————————————————————————————–

Isto tako, ne zapadamo u igru okrivljivanja sebe ili drugih, već se prihvatamo odgovornosti. A razlika između krivice i odgovornosti je velika.

” Suprotno od igre krivice je preuzimanje odgovornosti. Pod odgovornošću podrazumevam sposobnost da se odgovori konstruktivno na situaciju s kojom se suočavamo, odnoseći se prema njoj kao da je na nama da je rešimo.

Samorazumevanje bez samoodgovornosti nosi rizik od pretvaranja u samosažaljenje.

Samoodgovornost bez samorazumevanja može se srozati na samoosuđivanje.

Preuzimanje odgovornosti za sopstveni život znači biti vlasnik svojih poraza i mana, kao i uspeha i vrlina.

Potrebni su vam iskrenost i hrabrost da biste to učinili, ali tek ćete onda moći da kažete da ste se zaista stavili u svoju kožu.

Kada smo suočeni s poteškoćama, možemo ili da krivimo druge i život za okolnosti u kojim se nalazimo, ili da postanemo radoznali i zapitamo se kakvu nam život lekciju pruža.”

3.PROMENITE UGAO GLEDANJA

Suština ovog poglavlja jeste da život posmatramo kao svog saradnika, a svijet kao prijateljsko mjesto. Vrlo je lako sve ovo posmatrati suprotno od napisanog, pa je i ovaj stav – vježba.

Kada bismo ovako posmatrali, manje bismo se plašili, a velika je razlika između plašiti se i biti u stvarnoj opasnosti. Život je zapravo na našoj strani i povezani smo prijateljskim vezama sa njim.

“Kako mi iskustvo govori, da bismo promenili ugao gledanja na život, mogu nam pomoći tri stvari.

Prvo, setite se svoje veze sa životom. Drugo, setite se da imate moć da stvarate svoju sreću. Treće, naučite da cenite lekcije koje vam život pruža.

Paradoksalno, što manje zavisimo od toga da drugi zadovolje naše potrebe za srećom, naše veze će verovatno biti zrelije i pružati nam istinsko zadovoljstvo.”

4.OSTANITE U TRENUTKU

“Kada potpuno obraćamo pažnju na sadašnji trenutak, manje su šanse da ćemo odreagovati, pre ćemo pronaći moguće prilike i pristupiti svojoj prirodnoj kreativnosti tako da možemo mnogo lakše da dođemo do dogovora koji je zadovoljavajući za obe strane.

Nije uopšte lako, međutim, možda najveća prepreka jeste unutrašnji otpor ili NE životu takvom kakav jeste: žalimo za prošlošću, brinemo o budućnosti i odbijamo sadašnje okolnosti. Ključ ostanka u trenutku jeste da odbacimo ovaj unutrašnji otpor i prihvatimo prošlost, verujemo u budućnost, i prigrlimo sadašnjost zato što su baš takve kakve jesu. Ključ je, drugim rečima da kažemo – DA životu.

Često sam posmatrao kako strah obuzima mene i druge. Ali ono što sam naučio jeste da je većina strahova neosnovana. Kako je francuski filozof Mišel de Montenj rekao pre četiri veka: ” Moj život je bio pun užasnih nevolja od kojih se većina nikad nije desila.

Na kraju, strah učini više štete nego sama opasnost koju on predstavlja.

Alternativa strahu jeste poverenje.

Pod poverenjem ne mislim na veru da neće biti izazova ili bolnih iskustava.

Pre mislim na poverenje u to da ćete moći da se nosite sa izazovima koji vam se nađu na putu.

Poverenje nije jednostruka promena u stavu, već svestan izbor s kojim se suočavamo mnogo puta u danu.”

Povjerenje u sebe i život i da se možemo nositi sa životnim preprekama je jedan od “lijekova” za anksioznost. Kada smo anksiozni onda sumnjamo u svoje sposobnosti, a donošenjem izbora da ćemo vjerovati da možemo da se nosimo s poteškoćama – “liječimo” svoj strah.

5.POŠTUJTE IH ČAK I AKO…

Ako nekog napadnete, osudite, nazovete pogrdnim imenom, smanjili ste šanse da dođete do svog DA u pregovorima za makar 70%. Svaki čovjek zaslužuje poštovanje samim svojim rođenjem, to je univerzalno ljudsko pravo.

Sjetite se da se iskontrolišete, čak iako vas taj neko jako provocira, jer burnim reagovanjem – direktno smanjujete šansu da postignete dogovor.

Primjetila sam da se ovaj peti korak ustvari odnosi na tehnike asertivnosti, isto kao što se i prvi korak stavljanja u svoju kožu odnosi ustvari na majndfulnes, što su sve sjajne tehnike koje se koriste i u psihoterapiji i edukacijama.

“Da bismo ponudili poštovanje, nije potrebno da odobravamo ponašanje druge osobe, niti je potrebno da nam se svidi ta individua.

Samo je potrebno da napravimo svestan izbor da se prema svakoj osobi odnosimo s dostojanstvom.

Poštovanje je u suštini DA drugima, ali ne njihovim zahtevima, već njihovoj ljudskosti.

U ovom smislu, poštovanje je nedeljivo. Kada pružimo poštovanje drugima, odajemo počast sopstvenom dostojanstvu.

Ako slušamo drugu osobu i ono što ona želi, prirodno će nam biti mnogo lakše da dođemo do dogovora s tom osobom.

Možda nije lako promeniti dinamiku teškog razgovora i odnosa neprijateljstva i odbijanja ka poštovanju, posebno kada se osećate napadnutim, ali nagrade su velike.

Ako pokažemo poštovanje, i nas će poštovati.”

6.DAJTE I DOBIJAJTE

Suština zadnjeg poglaavlja jeste da uočimo kako pregovore uvijek vidimo kao takmičenje u kojem jedan gubi, a drugi dobija. A zapravo, obe strane mogu dobiti, ili čak tri strane, pritom mislim na dobrobit za vas i vaše bližnje.

“Ključ za otkrivanje rešenja za trostruku pobedu koje bi koristilo svima leži u sposobnosti da se igra promeni od uzimanja ka davanju. Pod uzimanjem smatram pridavanje vrednosti samo sebi, dok pod davanjem smatram stvaranje osećaja vrednosti za druge, ne samo za sebe.

Toliko nas mami, posebno u konfliktima, da se usredsredimo na pridavanje važnosti samo sebi, a ne i drugima.

Naravno, važno je biti inteligentan u svom davanju, i svestan onih koji samo uzimaju, inače biste mogli na kraju sebi da radite o glavi.

Davanje ne znači gubitak. Davanje prvo može jednostavno da znači potragu za međusobnom koristi, pomaganje drugima dok pomažemo sebi.

Kada predajem pregovaranje, često koristim jednu staru Ezopovu basnu.

To je priča o Severcu i Suncu, koji su se jednog dana posvađali ko je moćniji. Da li je Severac moćniji ili Sunce? Pošto nisu mogli da reše ovo neslaganje raspravom, odlučili su da sprovedu test. Sa svoje pozicije visoko na nebu, pogledali su dole na Zemlju i uočili malog pastira kako prolazi ispod njih.

Severac i Sunce su se dogovorili da će titulu moćnijeg poneti onaj koji uspe da skine kaput s dečakovih ramena.

Tako je Severac krenuo prvi. Duvao je i duvao i duvao najjače što je mogao, pokušavajući da strgne kaput sa dečaka. Ali što je jače duvao, dečak se čvršće umotavao u kaput i odbijao je da ga pusti. Konačno, posle dužeg vremena Severac je napravio pauzu da dođe do vazduha.

Sada je bio red na Sunce.

Sunce je samo zasijalo, kao što to priroddno čini, i okupalo je dečaka svojom toplinom. Dečaku se to dopalo i konačno je rekao sebi : Kakav divan dan! Mislim da ću leći na trenutak na ovu livadu i samo uživati u suncu.

Dok se pripremao da legne, skinuo je svoj ogrtač i prostro ga kao ćebe. Tako je Sunce pobedilo u svojoj raspravi sa Severcem.

Smatram da ova stara basna može mnogo da nas nauči o vrednosti davanja. Ako je stav Severca bio da uzima, stav Sunca bio je da daje. ”

Kada započinjemo pregovore, važno je da se usredsredimo na ono što možemo dati jedno drugom, umjesto na ono što možemo da uzmemo jedno drugom, tako ćemo doći do rezultata gdje obe strane dobijaju.

————————————————————————————————–

“Ako naučite svoje dete da u konfliktnim situacijama bude vešt pregovarač, tokom života će imati veoma skladne privatne i poslovne odnose.” – Zoran Milivojević

Autor: Vilijam Juri

Naziv knjige: Kako se dogovarati sa sobom i drugima

Izdavač: Psihopolis institut, Novi Sad

Godina: 2015.

Cijena: 1100,00 RSD / 19KM